Izvinjotka za jos malo off-a, nesto vezano za Hamilton kao odgovor Jagosu na njegovo:
pa je delovalo da kažeš da je sve počelo od hamiltona i to mi je bilo malo čudno jer kolko znam oni nista nisu započeli.sad smo se razumeli.
U evropi je casovnicarska istorja dobro ocuvana i sacuvana, kultura nastavlja da napreduje, gradski centri imaju svoje sahat kule koje otkucavaju svaki sat, cuveni horologist je „zatocen’ u Westminster-u. “Hodocasnici” mogu poci u svoju veliku casovnicarsku meku Vallée de Joux i Glashütte...
Ali Lancaster County, Pennsylvania i dalje nastavlja da bude otkrice, jedno posebno predanje americkog, pa i svetskog casovnicarstva.
Pa se zato moze i reci, da jeste sve pocelo od Hamilton satova, tacnije u vec pomenutom Lancaster County, Pennsylvania.
Naterala ih je sama potreba za velikom brojem tih meraca protoka vremena, svih tih sati dosade i onih strasnih sekundi straha. Zemlja gde je trebalo stici sa jednog kraja na drugi, naci taj “grumen zlata” i ostvariti americki san. Ekspanzija i brzi razvoj zeleznickog saobracaja je sigurno na to najvise uticala, plus ogroman priliv doseljenika. Nisu svi sa sobom nosili nasledjene babine i dedine satove, a i ako jesu, nisu im dugo trajali u mulju, blatu i prasini jos neosvojenog divljeg zapada. Ta potreba jos uvek ne jenjava i za ostvarenjem snova, potragom za zelenijom travom i osvajanjem u svakom smislu. Samo sto je prizvodnja (svega i svacega) premestena tamo gde je sve jeftinije ( i ja sam nekada nosio starke i levis made in usa). Ono sto treba reci i sto mozda nije poznato, dok su se u Evropi sa velikom tradicijom rucno pravljenih proizvoda satovi izradjivali i dalje na isti nacin. U Americi chemerici je pocela prva prava industrijalizacija dzepnih satova, pa posle i onih drugih, a krenulo je i upravo iz tog prasnjavog Lancaster-a. Od 1892 pa negde do sredine 1980. bilo je to mesto gde su se proizvodili neki od najboljih “komada” na svetu. Sme li se to tako reci, zasto da ne, pa to je istina ziva, i ako nije mnogo toga od dokumenata sacuvano. Napravili su prvu mas produkciju, nekada se to nazivalo “stancovanje”na veliko, ali to je ono sto nam daje za pravo, da mozemo da kazemo da je odatle sve krenulo. Da se odmah razumemo nije to bilo neko “umetnicko delo”u evropskom smislu, ali je veoma, veoma kvalitetno i posteno odradjeno, bez onih tako cestih evropskih arci-farci detalja.
I to je toliko dobro bilo, da je izvesni amer po imenu Florentine Ariosto Jones iz Boston-a, preneo iskustvo i znanje steceno - nauceno u maloj ali efikasnoj americkoj industriji satova. Pored vec spomenutog Hamiltona, bili su tu jos starijia “braca” Elgin, Illinois (od 1864 do 1968) i Waltham, Massachusetts (od 1850 do 1957).
A gde je to “preneo” ? Pa upravo u onu dobru staru “rucno pravljenu” Evropu, i to ni manje ni vise nego u Schaffhausen, Switzerland one neke 1868 godine. Uspostavivsi IWC-International Watch Company, da upravo proizvodi one American-style, cvrste i jednostavne dzepne satove u velikom broju. Americki satovi su bili fokusirani na tacnost i dugotrajnost (pitam se pitam, nisu li i Japosi tu ideju maznuli). Kao sto je receno bez nepotrebnih komplikacija, malverzacija i kitnjastih dekoracija. Vazno je bilo da odgovaraju potrebama nove, brzo rastuce, nestrpljive i svega zeljne nacije.
Pozz
osim da Visodate nije ni Japanac ni Rus tako da po jedan Japanac ( Seiko ) , Tissot ( Švajcarac ) i Stein ( Nemac -Švajcarac ) zvuči sasvim pošetna raspodela 
