Cela priča sa cenama je relativno duga, jer na nju utiče dosta faktora. Pretpostavljam da Vitanov mora da ima veće cene od npr. neke radnje u SAD, jer naše tržište je ipak malo, a nije isti kada se poruči pet stotina ili pet hiljada komada nečega, bilo da govorimo o satovima ili o nečem drugom. Prošle godine sam razgovarao sa čovekom koji je u Mađarskoj kupio LED TV, uzeo nazad njihov PDV, platio našu carinu (i šta već treba), a na kraju ga je televizor koštao oko 10.000 jeftinije nego da je kupio u radnji koja mu je ispred nosa. Razlog? U pitanju je neki nemački lanac prodavnica elektronske robe koji posluje u celoj EU, a koji može da odjednom poruči ogromne količine televizora, pa je samim tim i nabavna cena niža, što se odražava i na krajnju cenu.
Ne znam po kom principu posluje Sense, ali pretpostavljam da je nešto slično kao u primeru sa mađarskim televizorom. Ukoliko je kupac zaštićen garancijom prodavca, onda mislim da je sve u redu, a da li Sense uvozi satove legalno ili ne treba da utvrde državni organi, jer to nije posao kupca. Radnja je ionako u najprometnijoj beogradskoj ulici, pa inspekcija ne mora da ih lovi po budžacima. Inače, i svaka vrsta garancije je uračunata u cenu kako god da okrenemo. To što neki proizvod ima garanciju od jedne, dve ili pet godina svakako da učestvuje u ceni, jer ako je potrebno otkloniti kvar na jednom proizvodu od hiljadu, to svakako učestvuje u ceni onih 999 proizvoda.
Naravno, postoje i primeri alavosti trgovaca, mada ne verujem da je to ovde slučaj. Kao ekstreman primer mogu da navedem jednu košulju koju sam kupio u inostranom Marx and Spenceru. Košulju sam platio 10€, dok je kod nas u Ušću koštala oko 30€.
