Bluesky - Par mojih satova
- Thread starter Bluesky
- Start date
Bluesky
New member
Danas sam konacno skenirao par fotografija da cisto podelim sa vama kako je to otprilike izgledalo biti zastupnik za satove sredinom 60. ih godina sada vec proslog veka 
Naravno ko voli Longines satove imace sta i da vidi Jedan od gospodina na slici je i moj deda 
Buduci da Longines nema informacija ko da ovde nikad sat prodali nisu, a evo ima i slika gde je gospodin iz njihove firme u ulozi prezentera uredjaja, na meni je da pokazem da je ovde bila ozbiljna prodaja tih satova uzivajte u slikama
Naravno ko voli Longines satove imace sta i da vidi Jedan od gospodina na slici je i moj deda Buduci da Longines nema informacija ko da ovde nikad sat prodali nisu, a evo ima i slika gde je gospodin iz njihove firme u ulozi prezentera uredjaja, na meni je da pokazem da je ovde bila ozbiljna prodaja tih satova uzivajte u slikama 
Djordje Sugaris
New member
Sjajne fotke, Bluesky, to je taj Mad Men stil, samo na YU način
skydrummer
New member
Odlične fotke, svaka čast. Lepo je kada neko ceni istoriju, posebno porodičnu a još kada se tu umešaju satovi, ihhh.
Bluesky
New member
Hvala drustvo taman sam pomislio da niko moju temu nije citao kad eto Porodicno nasledje ma kakvo bilo je bitno znati i ceniti, ako znas ko si bio, znaces i ko ces biti Sa druge strane cesto uhvatim i sebe da gledam neki sat ( a vec ih imam dovoljno) a makar bio i zenski a lep mi je a nebih ga nosio, al da ga imam e to je ta zaraza nasa kojoj leka nema 
sada sam sebe ogranicio na samo automatike, al slaba vajda vazda vidim nesto lepo
taman sam pomislio da niko moju temu nije citao kad eto Porodicno nasledje ma kakvo bilo je bitno znati i ceniti, ako znas ko si bio, znaces i ko ces biti Sa druge strane cesto uhvatim i sebe da gledam neki sat ( a vec ih imam dovoljno) a makar bio i zenski a lep mi je a nebih ga nosio, al da ga imam e to je ta zaraza nasa kojoj leka nema sada sam sebe ogranicio na samo automatike, al slaba vajda vazda vidim nesto lepo 
esdy_11192
New member
Procitao sam celu temu, samo cu reci SVAKA CAST I HVALA!!
Puno lepih i korisnih informacija. Zanima me da nemas mozda neke kataloge, rekalame i sl. koje su ostale iz doba tvog oca i dede. Bilo bi zanimljivo da se skeniraju i okace.
Puno lepih i korisnih informacija. Zanima me da nemas mozda neke kataloge, rekalame i sl. koje su ostale iz doba tvog oca i dede. Bilo bi zanimljivo da se skeniraju i okace.
Bluesky
New member
Nema na cemu Zeleo sam iz vise razloga da podelim to sto znam sa vama svima. Sto se tice reklama retko sta mi je prezivelo, imam negde negative sa snimcima reklamnim satova, moram samo da potrazim to, drugu sam dao reklamnu Longines pepeljaru, imao sam delove standova ali su propali bili od vlage jer kuca gde su bili smesteni je propala, tu i tamo sam ranijih godina nalazio na roleks mesingane plocice reklamne, kao i dve kutije za Patek satove, gde mi je otac pogodivsi pravilno moj zbunjeno zapanjeni pogled kada sam ih iskopao u kuci, samo dobacio - mozes kopati kolko oces sat neces naci :lol: Inace imam i manzetne Longines, kao i verovali ili ne i maramicu Longines Sto se tice kataloga satova, e ovako kao dete se secam da mi je baka redovno seckala neke slicice od nekih kalendara, totalno nadrealne neke dirizable i tako to, zapravo to su bili Longines kalendari i katalozi satova, tako da je to nestalo pre nego sam ja krenuo u skolu manje vise. Kako su se i otaci deda dotle prestali baviti satovima, a imali su kontakt sa zastupnicima, katalozi im nisu vise trebali. :no: E sada kad si dete nemas pojma sta je sta, mozes uzeti najskuplji sat i njime tuci po podu ili lupati cekicem da vidis sta ima unutra ako ti dozvole, kad odrastes onda mlatis svoju ludu glavu sta si ucinio :banghead: Sreca, ja sam samo zvrljao po nekim katalozima i to je to slikacu okacicu samo potrajace dok sve iskopam :dance3:
Zeleo sam iz vise razloga da podelim to sto znam sa vama svima. Sto se tice reklama retko sta mi je prezivelo, imam negde negative sa snimcima reklamnim satova, moram samo da potrazim to, drugu sam dao reklamnu Longines pepeljaru, imao sam delove standova ali su propali bili od vlage jer kuca gde su bili smesteni je propala, tu i tamo sam ranijih godina nalazio na roleks mesingane plocice reklamne, kao i dve kutije za Patek satove, gde mi je otac pogodivsi pravilno moj zbunjeno zapanjeni pogled kada sam ih iskopao u kuci, samo dobacio - mozes kopati kolko oces sat neces naci :lol: Inace imam i manzetne Longines, kao i verovali ili ne i maramicu Longines Sto se tice kataloga satova, e ovako kao dete se secam da mi je baka redovno seckala neke slicice od nekih kalendara, totalno nadrealne neke dirizable i tako to, zapravo to su bili Longines kalendari i katalozi satova, tako da je to nestalo pre nego sam ja krenuo u skolu manje vise. Kako su se i otaci deda dotle prestali baviti satovima, a imali su kontakt sa zastupnicima, katalozi im nisu vise trebali. :no: E sada kad si dete nemas pojma sta je sta, mozes uzeti najskuplji sat i njime tuci po podu ili lupati cekicem da vidis sta ima unutra ako ti dozvole, kad odrastes onda mlatis svoju ludu glavu sta si ucinio :banghead: Sreca, ja sam samo zvrljao po nekim katalozima i to je to slikacu okacicu samo potrajace dok sve iskopam :dance3:
Bluesky
New member
Eto mene posle duze vremena, bio sam u nekim obavezam pa nikako ni rec da napisem a kamoli da uslikam ista ali obecavcam bice
Inace ko je pratio moju temu zna da sam pre par meseci kupio kais za seiko i da je bio teget, nazalost moram reci da je on promenio boju vec vise od mesec dana kais je postao skoro crn, i da nije zabuna nisam od onih koji niti pere sebe niti cisti kozni kais :lol: Koza je jos u dobrom stanju ali boje vise nema tako da znate. Krivo mi je al eto nije bar bio skup al opet krivo mi je
Inace ko je pratio moju temu zna da sam pre par meseci kupio kais za seiko i da je bio teget, nazalost moram reci da je on promenio boju vec vise od mesec dana kais je postao skoro crn, i da nije zabuna nisam od onih koji niti pere sebe niti cisti kozni kais :lol: Koza je jos u dobrom stanju ali boje vise nema tako da znate. Krivo mi je al eto nije bar bio skup al opet krivo mi je
Bluesky
New member
Moj omiljeni radni Seiko
Od dana kako sam ga nabavio redovno ga nosim, i moram reci buduci da ga samo nocu skidam dosta je otporan na svakodnevne aktivnosi Evo ovde se i moze videti kako je kais promenio boju 
Kako uslikati rusa bez petokrake, pa to prosto nije moguce JEdna kutija manzetni a u njima srebrnkaste Longines
Bluesky
New member
E pa drustvo nije me bilo dugo
Ali imam bar jednu zanimljivu pricu
Naime pre skoro mesec dana pridje mi kolega na poslu sa informacijom da jedan stariji gospodin dolazi da se raspita za fotoaparate. Coveka sacekam, vidim stariji gospodin sa stapom, i malo popricamo o fotoaparatima, pa tu negde se ispostavi da je on zapravo i jedan od ucesnika II Svetskog Rata, bivse vojno lice danas u penziji, malo je reci da se stvari promene kada shvatite da pred vama stoji covek koji se borio u tom velikom ratu.
I zapocne on pricu, kako je 22 februara 1945. godine u okolini Travnika izvrsen prepad na oklopni voz kojim se povlacio glavnokomandujuci nemackih snaga iz Ukraine. Partizani minirali prugu kod mosta, kad je naisao voz digli prugu, i osuli paljbu po vozu, na vozu bilo par neispravnih tenkova bez gusenica al odlicnih bunkera sa topom, medjutim posle nekog vremena nemci se predali. Inace vredno je pomenuti da je Beograd oslobodjen 20. oktobra 1944. godine a da je ostatak drzave bio pod okupacijom jos uvek. Partizanske snage su napadale vece garnizone nemacke i tako ih drzale da nemogu izvrsiti kontranapad i povratiti oslobodjene teritorije.
Po predaji nemaca krenu ih voditi i ubrzo dodjose do reke koju je trebalo pregaziti, nemacki komandant zamoli preko prevodioca da ga prevedu na konu posto je star covek i ipak u februaru je reka hladna, partizanski komandant odbrusi prevodiocu da mu konj sigurno nije trebao kada su okupirali drzave, pa mu nece ni sada dati, nemac sta ce pregazi reku.
Sama prica je bila vrlo zivo interpretirana od strane mog gosta On je zapravo bio obavestajni oficir i motrio je na voz jer su znali da je preko pristine pokusavao da se domogne zapada i imao je plan da ga sprece.
A u pricu smo usli vrlo zanimljivo, posto smo ustanovili da mu nista od novih fotoaparata nije po volji, covek mi pomenu neke stare koje je imao, dakako jedan od njih je bio ratni trofej, pa malo po malo udjosmo u pricu i shvatih da je bio pukovnik koji je sada penzionisan. Ali kad je krenuo zapazih jedan vrlo zanimljiv detalj, sat na njegovoj ruci je imao crni vojni cifer u izuzetnom stanju, pogledah bolje kad ono vojni Zenith I tu mi rece pricu. Nemacki komandant je posle par dana kada su ga predavali komandi predao svoj pistolj i sat, pukovniku bi neprijatno ipak kako rece bese tu jos oficira iznad njega, on predade svom komandantu a on mu vrati pistolj i rece nek mu bude uspomena, a i sat takodje.
I tako od tada sat redovno i nosi a sat redovno i radi.
Posle rata je nastavio karijeru u JNA gde je bio oficir.
Gospodin sa kojim sam pricao je Pero D. Vukic, autor [h=1]Šesta Krajiška NOU Brigada ilustrovana i foto-monografija[/h]Pored te zgode stigao je da mi isprica jos par svojih borbi sa nemcima, kao i posleratnih dozivljaja na nemirnom granicnom podrucju FNRJ.
Na kraju razgovora stegoh mu ruku, jer ma sta mislio ja privatno o partizanskom pokretu, ipak je retkost danas sresti zivog ucesnika koji se borio sa nemcima i ucestvovao u oslobodjenju ovih prostora od okupatora. Gradjanski rat koji je nazalost pritom vodjen je nesto drugo i nebih sada o tome.
Ali imam bar jednu zanimljivu pricu
Naime pre skoro mesec dana pridje mi kolega na poslu sa informacijom da jedan stariji gospodin dolazi da se raspita za fotoaparate. Coveka sacekam, vidim stariji gospodin sa stapom, i malo popricamo o fotoaparatima, pa tu negde se ispostavi da je on zapravo i jedan od ucesnika II Svetskog Rata, bivse vojno lice danas u penziji, malo je reci da se stvari promene kada shvatite da pred vama stoji covek koji se borio u tom velikom ratu.
I zapocne on pricu, kako je 22 februara 1945. godine u okolini Travnika izvrsen prepad na oklopni voz kojim se povlacio glavnokomandujuci nemackih snaga iz Ukraine. Partizani minirali prugu kod mosta, kad je naisao voz digli prugu, i osuli paljbu po vozu, na vozu bilo par neispravnih tenkova bez gusenica al odlicnih bunkera sa topom, medjutim posle nekog vremena nemci se predali. Inace vredno je pomenuti da je Beograd oslobodjen 20. oktobra 1944. godine a da je ostatak drzave bio pod okupacijom jos uvek. Partizanske snage su napadale vece garnizone nemacke i tako ih drzale da nemogu izvrsiti kontranapad i povratiti oslobodjene teritorije.
Po predaji nemaca krenu ih voditi i ubrzo dodjose do reke koju je trebalo pregaziti, nemacki komandant zamoli preko prevodioca da ga prevedu na konu posto je star covek i ipak u februaru je reka hladna, partizanski komandant odbrusi prevodiocu da mu konj sigurno nije trebao kada su okupirali drzave, pa mu nece ni sada dati, nemac sta ce pregazi reku.
Sama prica je bila vrlo zivo interpretirana od strane mog gosta
On je zapravo bio obavestajni oficir i motrio je na voz jer su znali da je preko pristine pokusavao da se domogne zapada i imao je plan da ga sprece.A u pricu smo usli vrlo zanimljivo, posto smo ustanovili da mu nista od novih fotoaparata nije po volji, covek mi pomenu neke stare koje je imao, dakako jedan od njih je bio ratni trofej, pa malo po malo udjosmo u pricu i shvatih da je bio pukovnik koji je sada penzionisan. Ali kad je krenuo zapazih jedan vrlo zanimljiv detalj, sat na njegovoj ruci je imao crni vojni cifer u izuzetnom stanju, pogledah bolje kad ono vojni Zenith
I tu mi rece pricu. Nemacki komandant je posle par dana kada su ga predavali komandi predao svoj pistolj i sat, pukovniku bi neprijatno ipak kako rece bese tu jos oficira iznad njega, on predade svom komandantu a on mu vrati pistolj i rece nek mu bude uspomena, a i sat takodje. I tako od tada sat redovno i nosi a sat redovno i radi.
Posle rata je nastavio karijeru u JNA gde je bio oficir.
Gospodin sa kojim sam pricao je Pero D. Vukic, autor [h=1]Šesta Krajiška NOU Brigada ilustrovana i foto-monografija[/h]Pored te zgode stigao je da mi isprica jos par svojih borbi sa nemcima, kao i posleratnih dozivljaja na nemirnom granicnom podrucju FNRJ.
Na kraju razgovora stegoh mu ruku, jer ma sta mislio ja privatno o partizanskom pokretu, ipak je retkost danas sresti zivog ucesnika koji se borio sa nemcima i ucestvovao u oslobodjenju ovih prostora od okupatora. Gradjanski rat koji je nazalost pritom vodjen je nesto drugo i nebih sada o tome.
miskostuka
Banned
Divna prica .Ima neceg lepog u takvim istinitim dogadjajima iz ratova.Imao sam dosta prilika da cujem uzivo slicnih,i svaka mi je izazvala veliku dozu postovanja prema naratorima . Ali sada se pitam...Sto mu brate ne ZAROBI Zenith makar da ga uslikas,lepo je videti takav trofej,makar na slici.......Pa jos crn,uffff :banghead:
Bluesky
New member
haha, eh sto, politika kompanije je da nema koriscenja telefona za vreme rada, iako sam prodavao aparate trebalo bi mi previse vremena da odem po kljuc montiram bateriju karticu... ali slazem se mada nekako prica koja je usledila posle sata mi je privukla paznju a sat je lako videti, klasican vojni sat sa crnim ciferom ali u perfektnom stanju sto je i ocekivano buduci da ga je do zarobljavanja nosio komandant nemacki koji nije sigurno ni zagazio u blato
ali slazem se mada nekako prica koja je usledila posle sata mi je privukla paznju a sat je lako videti, klasican vojni sat sa crnim ciferom ali u perfektnom stanju sto je i ocekivano buduci da ga je do zarobljavanja nosio komandant nemacki koji nije sigurno ni zagazio u blato
miskostuka
Banned
Ma kako ne zagazi u neko blato pored Nisa, ja bih ga zarobio za taj crni cifer, haha...:thumbsup:
Similar threads
