Street Fighter, Final Fight i slične "tabačine" :thumbsup:
Da li biste se vratili u osamdesete?
- Thread starter Neša
- Start date
Ma čekajte, ljudi, ako ste imali ZX Spectrum ili Commodore 64/128, morali ste da imate Renegade ili Target Renegade. Ova druga je mnogo bolje ispala na spekiju, koji je imao 48 kB, zbog čega su komodoraši čupali kosu. Uspeo sam da nađem ovo isto na internetu i mogu da je odigram na svom kompu, ali dodir spekijevih gumica nije isto što i tastatura PC-ja.
Uzgred, jel neko čitao Svet kompjutera, Moj mikro i Računare? Ja sam najčešće čitao SK, koji i danas postoji, ali to više nije to. Obožavao sam njihove prikaze igrica, pokeove (eh, kada bi se danas to radilo...), humorističke tekstove (rubrika Cvet kompjutera), prikaze novih računara, kao i novosti iz domaće industrije (valjanje od smeha). Bilo je tu raznih pokušaja da se napravi računaljka koja se može šteknuti u TV, kao npr. Lola 8, Oric Nova 64, Ei Pecom i još koječega. Da bi ironija bila veća, te igračke niko nije kupovao, osim državnih firmi i škola. Igrice su se kupovale na kasetama, i to u kompletu, pa smo lako dokazivali da nismo čuli za copyright. A tek ono krčanje iz kasetofona dok se igrica učitava...
Imao sam Commodore 64 i naravno da sam je igrao kao i mnoge druge (bubble bobble i sl..)
Sadam sam odjednom počeo da se smejem setivši se na čestu situaciju u fliperanama:
Ti: igraš neku pucačinu, mrdaš džojstikom i lupaš po dugmićima kao potpuni ludak
Ciga: prilazi ti i pita "Jel mogu ja da ti pucam", hahaha, priceless :lol:
Sadam sam odjednom počeo da se smejem setivši se na čestu situaciju u fliperanama:
Ti: igraš neku pucačinu, mrdaš džojstikom i lupaš po dugmićima kao potpuni ludak
Ciga: prilazi ti i pita "Jel mogu ja da ti pucam", hahaha, priceless :lol:
Joj, a sećam se da je među roditeljima vladao mit da se televizor kvari ako se na njega priključi kompjuter :lol:
Moj otac je to isto čuo od nekog lika koji je održavao neku tehniku u preduzeću. Kada ga je pitao kako se TV ne pokvari od Dinastije ili crtanog filma (valjda onog u 19.15 ili onog dužeg koji je išao nedeljom), nije imao odgovor. Zato i nisam bio kompjuterski depriviran
Moj otac je to isto čuo od nekog lika koji je održavao neku tehniku u preduzeću. Kada ga je pitao kako se TV ne pokvari od Dinastije ili crtanog filma (valjda onog u 19.15 ili onog dužeg koji je išao nedeljom), nije imao odgovor. Zato i nisam bio kompjuterski depriviran
luger
New member
ja sam isto od komodorasa, i najvise sam se lozio na blue max-a.
citao sam auto-magazin, zov (najvise zbog rublike pitajte bojovica), politikin zabavnik,
a ponekad smo se castili start-om, zoom reporterom itd ...
za strane casopise smo isli u britansku biblioteku, i sada me sramota, u americki
kulturni centar (pa bilo drugacije vreme, sta cu..)
@ anbeast
ja sam 70-to, na kraju osamdesetih sam vec imao fals novinarsku legitimaciju,
i to bas da bi sa njom gledao filmove na fest-u. zamisli, ta fora je prolazila
godinama.
citao sam auto-magazin, zov (najvise zbog rublike pitajte bojovica), politikin zabavnik,
a ponekad smo se castili start-om, zoom reporterom itd ...
za strane casopise smo isli u britansku biblioteku, i sada me sramota, u americki
kulturni centar (pa bilo drugacije vreme, sta cu..)
@ anbeast
ja sam 70-to, na kraju osamdesetih sam vec imao fals novinarsku legitimaciju,
i to bas da bi sa njom gledao filmove na fest-u. zamisli, ta fora je prolazila
godinama.
luger
New member
... e to, kad se pojavila amiga pitao sam se sta li ce im tolika memorija
(128 kb, aman!!!!)
tada je komodor 128 vec radio cuda... kao.
:lol:
tu mislim da bih mogao nesto zanimljivo da napisem.
ja sam po srednjoskolskoj kvalifikaciji tehnicar za elektronsku automatiku i racunare.
u dve godine usmerenog obrazovanja imali smo predmet racunari i predmet programiranje.
iz oba smo, uprkos manama suvarevog skolstva ponesto ipak naucili.
osim sto sam iz srednjeskole izasao naucen i sta je univac, i sta su nixi cevi, i busene
kartice, i jos mnogo sta stvarno sam znao da pisem algoritme za razne programe i da
to sve skockam da proradi u basic-u i fortranu.
zato sam na fakultetu programiranje polozio prvo sebi,a kasnije jos mnogima (cime sam im u stvari
ucinio medvedju uslugu).
interesovanje za racunare mi je naglo presusilo, otprilike sa pojavom amige, i kada sam posle
mnogo godina ponovo seo za racunar shvatio sam da apsolutno nista ne znam. sve sto sam
naucio znao sam jos uvek, ali to znanje je bilo jednako potpunom neznanju.
pokusaji da mi se objasni winows, pretrazivaci, operativni sistemi i sl su mi iskreno
rasturali zivce, posebno zbog toga sto je vecina objasnjenja pocivala na tome da je
sve to jednostavno, prilagodjeno korisniku, graficki obradjeno, i na sve to jos i
zanimljivo.
... e pa nije!
za razliku od stvarno jednostavnog sistema programiranja osamdesetih, i sistema u kome
programer prevede na odg. programski jezik algoritam i racunar radi sta mu se kaze sada
imamo windows koji su stvorili programeri onako kako je njima logicno, i to prilagodili
korisnicima koje u najboljem slucaju smatraju debilima.potpuno sam siguran da su ti isti
programeri na mnogo mesta,a iz ciste dosade, napravili papazjaniju koju niko ziv ne moze da
razume dok mu mozak ne otekne. takodje mislim da programeri zbog toga misle da su vrlo
duhoviti, a nisu.
dok nije bilo neta i foruma ljudi su se malo vise druzili, a sad pola zemljine kugle umesto
da se u realnom zivotu druzi sa sebi slicnima, to vreme koristi za zezanje po netu.
ja takodje spadam (vise-manje) u te koji umesto relanog zivota sede za tastaturom
i prave se pametni, valjda za nagradu sto koriste lak za razumevanje i user friendly
windows.
zbog toga je ova recenica poslednja u ovom postu.
:banghead:
(128 kb, aman!!!!)
tada je komodor 128 vec radio cuda... kao.
:lol:
tu mislim da bih mogao nesto zanimljivo da napisem.
ja sam po srednjoskolskoj kvalifikaciji tehnicar za elektronsku automatiku i racunare.
u dve godine usmerenog obrazovanja imali smo predmet racunari i predmet programiranje.
iz oba smo, uprkos manama suvarevog skolstva ponesto ipak naucili.
osim sto sam iz srednjeskole izasao naucen i sta je univac, i sta su nixi cevi, i busene
kartice, i jos mnogo sta stvarno sam znao da pisem algoritme za razne programe i da
to sve skockam da proradi u basic-u i fortranu.
zato sam na fakultetu programiranje polozio prvo sebi,a kasnije jos mnogima (cime sam im u stvari
ucinio medvedju uslugu).
interesovanje za racunare mi je naglo presusilo, otprilike sa pojavom amige, i kada sam posle
mnogo godina ponovo seo za racunar shvatio sam da apsolutno nista ne znam. sve sto sam
naucio znao sam jos uvek, ali to znanje je bilo jednako potpunom neznanju.
pokusaji da mi se objasni winows, pretrazivaci, operativni sistemi i sl su mi iskreno
rasturali zivce, posebno zbog toga sto je vecina objasnjenja pocivala na tome da je
sve to jednostavno, prilagodjeno korisniku, graficki obradjeno, i na sve to jos i
zanimljivo.
... e pa nije!
za razliku od stvarno jednostavnog sistema programiranja osamdesetih, i sistema u kome
programer prevede na odg. programski jezik algoritam i racunar radi sta mu se kaze sada
imamo windows koji su stvorili programeri onako kako je njima logicno, i to prilagodili
korisnicima koje u najboljem slucaju smatraju debilima.potpuno sam siguran da su ti isti
programeri na mnogo mesta,a iz ciste dosade, napravili papazjaniju koju niko ziv ne moze da
razume dok mu mozak ne otekne. takodje mislim da programeri zbog toga misle da su vrlo
duhoviti, a nisu.
dok nije bilo neta i foruma ljudi su se malo vise druzili, a sad pola zemljine kugle umesto
da se u realnom zivotu druzi sa sebi slicnima, to vreme koristi za zezanje po netu.
ja takodje spadam (vise-manje) u te koji umesto relanog zivota sede za tastaturom
i prave se pametni, valjda za nagradu sto koriste lak za razumevanje i user friendly
windows.
zbog toga je ova recenica poslednja u ovom postu.
:banghead:
Mislim da smo neopravdano zapostavili TV program. Evo šta meni prvo pada na pamet:
Serije: Smogovci, Dinastija, Velo misto, Bolji život, 'Alo, 'alo, Crna guja, Mućke, Povratak otpisanih, Sledž Hamer, na tajnom zadatku (sa pesmom 'I Need a Hero' u špici), Đekna...
Školski i dečiji program (TVB, TVZ, TVSA): Kockica, Kolariću paniću, Poštanski sandučić, TV kalendar, Opstanak, Dejvid Belami...
Popularne emisije: Kviskoteka, Sportski pregled, Nedeljno popodne, Evrovizija...
Popularni glumci: Paja Vujisić, Mija Aleksić, Čkalja, Boris Dvornik, Bata Životinja, Relja Bašić, Ena Begović, Zijah Sokolović, Frano Lasić, Gidra, Fabijan Šovagović, Voja Brajović, Dragan Nikolić...
TV lica: Oliver Mlakar, Mića Orlović, Suzana Mančić, Dragan Nikitović, Mladen Delić, Dubravka Marković, Dunja Lango (Figenvald-Puletić), Dejan Đurović (čitao tekst za Opstanak i sl.)...
Jeste da sam neke preskočio, ali pretpostavljam da će kolege dodati.
Na TV se i danas mogu videti neke od tadašnjih serija i mnoge ličnosti, ali to kao da više nije to. Ovde je Bolji život repriziran jubilarnih 5863 puta, kao i još neki bolježivotoidi (slične serije iz devedesetih koje ničemu ne vrede). Nažalost, nema Opstanka, Kviskoteke, Belamija ili Kockice, koji su obeležili moje odrastanje.
Doduše, sa ove distance neke serije i glumci sada deluju pomalo naivno. Danas ne umem da se smejem Miji i Čkalji kao ranije, a Bolji život, koji sam gutao akda se prvi put pojavio, ne mogu da smislim posle onolikih repriza. S druge strane, nisam gledao nijednu domaću TV seriju već dugo, jer u ovom domenu kao da postoji praznina.
A filmovi iz osamdesetih, naročito komedije i oni gde je glavni lik običan građanin, i dalje mi deluju simpatično.
Kult gledanja televizije više i ne postoji, a danas imamo mnogo više TV kanala nego ranije. Danas ne bih mogao da sebe zamislim da pratim neke emisije kao tada, a rekao bih da je u pitanju kvalitet.
Serije: Smogovci, Dinastija, Velo misto, Bolji život, 'Alo, 'alo, Crna guja, Mućke, Povratak otpisanih, Sledž Hamer, na tajnom zadatku (sa pesmom 'I Need a Hero' u špici), Đekna...
Školski i dečiji program (TVB, TVZ, TVSA): Kockica, Kolariću paniću, Poštanski sandučić, TV kalendar, Opstanak, Dejvid Belami...
Popularne emisije: Kviskoteka, Sportski pregled, Nedeljno popodne, Evrovizija...
Popularni glumci: Paja Vujisić, Mija Aleksić, Čkalja, Boris Dvornik, Bata Životinja, Relja Bašić, Ena Begović, Zijah Sokolović, Frano Lasić, Gidra, Fabijan Šovagović, Voja Brajović, Dragan Nikolić...
TV lica: Oliver Mlakar, Mića Orlović, Suzana Mančić, Dragan Nikitović, Mladen Delić, Dubravka Marković, Dunja Lango (Figenvald-Puletić), Dejan Đurović (čitao tekst za Opstanak i sl.)...
Jeste da sam neke preskočio, ali pretpostavljam da će kolege dodati.
Na TV se i danas mogu videti neke od tadašnjih serija i mnoge ličnosti, ali to kao da više nije to. Ovde je Bolji život repriziran jubilarnih 5863 puta, kao i još neki bolježivotoidi (slične serije iz devedesetih koje ničemu ne vrede). Nažalost, nema Opstanka, Kviskoteke, Belamija ili Kockice, koji su obeležili moje odrastanje.
Doduše, sa ove distance neke serije i glumci sada deluju pomalo naivno. Danas ne umem da se smejem Miji i Čkalji kao ranije, a Bolji život, koji sam gutao akda se prvi put pojavio, ne mogu da smislim posle onolikih repriza. S druge strane, nisam gledao nijednu domaću TV seriju već dugo, jer u ovom domenu kao da postoji praznina.
A filmovi iz osamdesetih, naročito komedije i oni gde je glavni lik običan građanin, i dalje mi deluju simpatično.
Kult gledanja televizije više i ne postoji, a danas imamo mnogo više TV kanala nego ranije. Danas ne bih mogao da sebe zamislim da pratim neke emisije kao tada, a rekao bih da je u pitanju kvalitet.
anbeast
New member
Ih, ja se vrlo dobro secam: Kockice, Ace postara, Opstanka i Belamija, Zimskog bioskopa (cini mi se oko 13h je bio ili nesto slicno), Koncerta u podne (tad sam gledao Karmen 100 puta zavoleo operu (nije da se nesto razumem, ali volim 
), Boljeg zivota, Sledzhamera i serije Automan (maglovito se secam ali bese kao neki super heroj ili sl...), bogami (po zlu) se secam Dinastije i Dalasa (nista drugo nije moglo da se gleda dok je to islo, a imali smo samo jedan tv), zatim Otpisane dobro pamtim, kao i emisiju: Dozvolite da se obratimo (nedelja ujutru ako dobro pamtim), crtac u 19:15h, da,da, Kviskoteka i Oliver Mlakar, secam se Nindza kornjaca i HI-Man-a i Gospodara svemira nedeljom uvece itd,itd.... Znam da su se davali SMogovci ali mislim da ih nisam gledao (bar ne redovno i pazljivo). Secam se jedne emisije za decu zagrebacke televizije u kojoj se pojavljuje nekakav ''Vitez Jurica'' koji deci pusta crtiće sa nekakvog "divajsa" na grudima. Snimano je u nekom zamku koliko se secam.... Zatim Fore i fazoni (maestralni Raša Popov)....ma idi begaj.....
Ja se Crne guje, ALo ALo i Mucki secam iz 90ih (mozda sam se i prebacio ili se sećam neke od repriza?!). Predstavu nisam imao da su se te serije davale osamdesetih....
), Boljeg zivota, Sledzhamera i serije Automan (maglovito se secam ali bese kao neki super heroj ili sl...), bogami (po zlu) se secam Dinastije i Dalasa (nista drugo nije moglo da se gleda dok je to islo, a imali smo samo jedan tv), zatim Otpisane dobro pamtim, kao i emisiju: Dozvolite da se obratimo (nedelja ujutru ako dobro pamtim), crtac u 19:15h, da,da, Kviskoteka i Oliver Mlakar, secam se Nindza kornjaca i HI-Man-a i Gospodara svemira nedeljom uvece itd,itd.... Znam da su se davali SMogovci ali mislim da ih nisam gledao (bar ne redovno i pazljivo). Secam se jedne emisije za decu zagrebacke televizije u kojoj se pojavljuje nekakav ''Vitez Jurica'' koji deci pusta crtiće sa nekakvog "divajsa" na grudima. Snimano je u nekom zamku koliko se secam.... Zatim Fore i fazoni (maestralni Raša Popov)....ma idi begaj.....Ja se Crne guje, ALo ALo i Mucki secam iz 90ih (mozda sam se i prebacio ili se sećam neke od repriza?!). Predstavu nisam imao da su se te serije davale osamdesetih....
Last edited:
luger
New member
da, da, da !
niko nije mislim pomenuo simbol standarda i slatkog zivota : video rekorder.
prvo beta, pa vhs, prvo sa vratancima koja su se otvarala kao na kasetofonima, pa posle
oni pametni sto sami uvlace kasete.
taj luksuz je kostao 2.000 dem kad sam ja bio treca godina srednje
(ako je model da valja).
niko nije mislim pomenuo simbol standarda i slatkog zivota : video rekorder.
prvo beta, pa vhs, prvo sa vratancima koja su se otvarala kao na kasetofonima, pa posle
oni pametni sto sami uvlace kasete.
taj luksuz je kostao 2.000 dem kad sam ja bio treca godina srednje
(ako je model da valja).
Slazem se Neso da je bio kvalitetniji nego danas.Pored ovoga sto si naveo secam se jos serija Jelenko,Galaktika,Gangsterska hronika,Kriminalisticke price.. Ali nikad necu zaboraviti kultni NEDELjNI ZABAVNIK i partizanske filmove u emisiji Dozvolite da se obratim.
luger
New member
sorry, sorry ...
ponele me emocije, pucaju me flesevi iz osamdesetih...
popravicu se...
setio sam drugara iz skole koji je dosao do same sustine posedovanja video rekordera :
˝gledam film, osetim zov prirode, pritisnem stop, i kad se vratim nastavim gde sam stao.
to u bioskopu ne moze!˝
inace je istina, roditelji su masovno bili ubedjeni da prikljucivanje specrtruma i
commodore-a na tv moze ozbiljno da ugrozi zdravlje dragih im tv-a.
ponele me emocije, pucaju me flesevi iz osamdesetih...
popravicu se...
setio sam drugara iz skole koji je dosao do same sustine posedovanja video rekordera :
˝gledam film, osetim zov prirode, pritisnem stop, i kad se vratim nastavim gde sam stao.
to u bioskopu ne moze!˝
inace je istina, roditelji su masovno bili ubedjeni da prikljucivanje specrtruma i
commodore-a na tv moze ozbiljno da ugrozi zdravlje dragih im tv-a.
