skydrummer
New member
Parking-metar satovi
Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za starovremenske i mehaničke satove. Cilj teksta jeste da ukratko predstavi nastanak i pre svega razloge nastanka parking-metara , koji su specifični i neretko omraženi merači vremena, a zatim i da prikaže satove koji su inspirisani parking-metrima. Za pisanje teksta korišteni su tekstovi iz velikog broja izvora . Tekstovi su prevedeni , u izvesnoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani , obogaćeni velikim brojem fotografija i uklopljeni u jedinstvenu celinu.
Kao što je druga polovina 19. veka karakteristična po razvoju železnice tako je početak 20. veka obeležio nagli razvoj automobilske industrije. Razvoj železničkog i automobilskog transporta verovatno je najvidljiviji u SAD. Velika zemlja , mnogoljudna, velika rastojanja , industrijalizacija a sve začinjeno sa dovoljno kapitala , predstavlja recept za nagli razvoj transporta. Za ovaj tekst interesantan je razvoj drumskog ( automobilskog ) saobraćaja . Razvoj američke automobilske industrije vezuje se za početak 20. veka. Kompanija „Ford Motor Company“ osnovana je 1903. godine , doduše treba reći da je Henry Ford pre toga ( 1899. god. ) zajedno sa još dva suvlasnika, osnovao Detroit Automobile Company . Kompanija GM osnovana je 1908. godine , itd. . Tržište željno svega i novonastala, brzorastuća grana industrije ( automobilska ind. ) dovode do toga da su automobili u američkim gradovima već u prve dve decenije postali masovna pojava. Kerry Segrave u knjizi „Parking Cars in America , 1910-1945“ navodi da su do 1920. godine saobraćajne gužve postale svakodnevnica. Razloga za to je više. Jedan od njih je besplatan parking. Vozači su često imali običaj da satima a nekada i danima drže parkirane automobile na jednom mestu i to bez obzira na to da li je u pitanju centar grada ili predgrađe. Nisu postojali instrumenti ili regulative koje bi to regulisale odnosno ubrzale saobraćaj. Na ulici je bilo potpuno normalno videti više parkiranih automobila nego onih u pokretu.
Grupa slika 1
Ima tu još razloga koji su doveli do gužvi u saobraćaju, kao npr. nedovoljno organizovan javni prevoz. Postoje sumnje da su kompanije poput GM, Standard Oil, Firstone u nekim gradovima SAD kupile i razmontirale železničku- tramvajsku infrastrukturu i zamenile je autobuskim linijama koje su se pokazale kao manje efikasne. Međutim tramvaji ne troše naftu, gume i slično tako da nekima, sa profitne strane, nisu bili interesantni. Takođe moguće je i da su saobraćajne gužve nastale zato što razvoj saobraćaja , pre svega broj automobila i kamiona , nije pratio adekvatan razvoj saobraćajne infrastrukture. Sve u svemu , saobraćajne gužve postale su neminovnost. U centru gotovo svakog grada u SAD privatni preduzetnici – piljarnice, zanatlije itd. beleže značajan pad prometa. Razlog za to su zakrčeni parkinzi koji onda dovode i do saobraćajnih gužvi zbog kojih niti roba niti klijenti ( mušterije ) nisu mogli normalno dolaziti. Nesnosne gužve dovele su do toga da je u nekim gradovima ( LA, Cincinnati, Philadelphia ) u potpunosti zabranjeno parkiranje u centralnim gradskim zonama. Naravno ni to nije bilo rešenje, došlo je do javnih protesta te se neko dosetio , kako i dolikuje kapitalističkom društvu, da bi trebalo udariti po novčaniku. To je dovelo do toga da je potpuna zabrana parkiranja u centralnim ( poslovnim ) gradskim zonama zamenjena ograničenim vremenom parkiranja. Policajci pozornici su kredom obeležavali gume na automobilima i na taj način razdvajali platiše i neplatiše. Kao što se vidi sistem nije bio efikasan.
Tu dolazimo do imena Carl Magee i Gerald Hale ( pominje se i profesor H.G. Thuesen ) koji su dizajnirali prvi parking-metar. Prvi parking-metri postavljani su u Oklahoma City-ju 16.6.1935. godine od strane kompanije „Park-O-Meter“ čiji su vlasnici bili Magee i Hale. Prema dostupnim podacima, besplatno su postavili prvih 200 parking-metara znajući da će im se uloženi novac brzo vratiti kroz naplatu parkinga. Cena parkinga iznosila je jedan cent za jedan sat parkiranja.
Grupa slika 2
Reakcije vozača bile su u rasponu od ismevanja pa do besa. Mnogi su novotariju smatrali ne-američkom, smatrali su da su povređena prava pojednica na slobodno korišćenje javnih ulica. Neki su je nazvali kombinacijom alarmnog sata i slot mašine koja služi da izvuče novac od vozača koji i onako plaćaju dovoljno dadžbina.
Grupa slika 3
Ovaj uređaj bio je toliko omražen da su ga vozači nazvali „The Black Maria“ . U suštini parking-metri su ručno navijani tajmeri čiji se mehanizam aktivira ubacivanjem novčića i koji zatim odbrojava, recimo, 60 minuta. Mnogo godina kasnije ( 80-tih ) pojavili su se parking-metri na baterije ( nema navijanja ) a proces merenja takođe počinje nakon ubacivanja novčića.
Grupa slika 4
Ubrzo, po postavljanju prvih parking-metara, smanjile su se saobraćajne gužve , promet u prodavnicama u centru grada počeo je rasti te su preduzetnici iz ostalih delova grada tražili da se i ispred njihovih radnji postave parking-metri. Želje su im uslišene. Parking-metri su se pokazali kao višefunkcionalno rešenje. Rešavali su problem parkiranja a samim tim i problem saobraćajnih gužvi a ujedno su punili gradsku kasu . Pa ko tome da odoli. Epidemija zvana parking-metar raširila se po SAD očas posla.
Ovde je prikazano nekoliko starovremenskih parking-metara , zatim automobili kao pod konac postrojeni ispred parking-metara kao i jedna komična situacija ( radilo se o automobilu ili konju parking mesto je parking mesto ) .
Grupa slika 5
U Njujorku je 2006. godine baterijskim parking-metrom zamenjen poslednji mehanički parking-metar . U nekim drugim gradovima u SAD još uvek ima starovremenskih parking-metara.
Parking-metri su poslužili kao inspiracija za satove. Otuda ručni i džepni satovi pod imenom „minu stop“ , „min stop“ , ili jednostavno „parking metre“ . Dakle u pitanju su satovi koji su pored sata , minuta i sekundi imali 60-minutni brojač ( tajmer ) . S obzirom na dizajn 60-minutnog brojača ovi satovi su , među kolekcionarima i ljubiteljima , dobili naziv parking-metar satovi . Vozači su ovaj 60-minutni brojač mogli koristiti kako bi pratili kada im ističe vreme za parking ali mogao se koristiti i za razne druge stvari ( recimo kod ronilačkih satova za istu namenu može se koristiti ronilački rotirajući prsten ) . Postojalo je nekoliko proizvođača koji su proizvodili ove satove i koliko je meni poznato svi su ugrađivali ili mehanizam Durowe 391-4 ili mehanizam Durowe 471-4 . Obzirom da su parking-metar satovi proizvođeni uglavnom tokom 60-tih , jasno je da se danas retko sreću i predstavljaju kolekcionarsku poslasticu.
U ovom delu teksta biće prikazano nekoliko parking-metar satova.
Paul Garnier
Mehanizam u satu nosi oznaku Durowe 471-4 , ručni navijač, 17 rubina, 21600 vns, rezerva snage 40 sati, merni opseg minutnog brojača iznosi 60 minuta ( tačnije 59 min i 59 sekundi, samo što ne postoji sekundara hronografa pa je nemoguće precizno odrediti sekunde ). Prečnik sata je 34 mm, kućište je pozlaćeno, razmak između ušica je 18 mm.
Grupa slika 6
Ovaj sat je praktično isti a to važi i za mehanizam koji nosi oznaku Durowe 391-4 , ručni navijač, 17 rubina, 21600 vns, rezerva snage 40 h , merni opseg minutnog brojača je 60 minuta. Prečnik sata kao i materijal kućišta su identični kao kod prethodnog sata.
Grupa slika 7
Proizvođena je i džepna verzija ovog sata . Mehanizam je Durowe 391-4 . Prečnik sata je 36,5 mm a kućište je pozlaćeno.
Grupa slika 8
Buren
Ovde je prikazan model koji pokreće meh. Durowe 471-4 . Kućište je prečnika 36 mm bez krunice, negde se pominje i 34 mm, materijal kućišta je čelik.
Grupa slika 9
Još jedan Buren sa istim mehanizmom ali drugačijim kućištem.
Grupa slika 10
Vulcain
Ovaj model pokreće mehanizam Durowe 471-4 , kućište je hromirano. Interesantan podatak je da je ovaj konkretan sat prodat u novembru 2013. godine na Ebay-u za 510 dolara. Cena koja bi mnoge iznenadila.
Grupa slika 11
Ovde je prikazan još jedan model proizvođača Vulcain ( nažalost samo je jedna fotografija ) . Mehanizam je neki od pomenutih Durowe mehanizama. Kućište je hromirano, 37 mm x 41 mm ( š x d ) , 19 mm je razmak između ušica. Cena koja je tražena na jednom specijalizovanom sajtu za ovaj sat iznosi 999 $ . To samo govori koliko su ovi satovi retki , traženi i cenjeni među kolekcionarima.Naravno to ne znači da se ovaj tip satova ne može naći i za manje novca.
Grupa slika 12
Još nekoliko fotografija parking-metar satova.
Durowe
Grupa slika 13
Stowa
Grupa slika 14
Ovde možemo videti nekoliko satova sa različitim natpisima na brojčaniku. Nisam siguran da li su u pitanju proizvođači satova ili je reč o satovima koji su „brendirani“ za određena tržišta. U svakom slučaju lepi i interesantni satovi.
Grupa slika 15
Zaključak
Bio je ovo tekst o parking-metrima , verovatno najvećoj mori svakog vozača ali i o satovima koji su interesantni kako sa stanovišta ideje tako i sa stanovišta kako je ideja realizovana. Tekst o satovima koji su nastali u vremenu kada je bilo mnogo više smelosti u časovničarstvu. Smelosti po pitanju dizajna i raznovrsnosti. O satovima o kojima se malo zna jer se retko sreću, satovima koji su rado viđeni u kolekcijama starovremenskih satova . Bio je ovo tekst o tzv. parking-metar satovima.
Kraj
· Sve fotografije korištene u tekstu nisu autorske
· Cene pomenute u tekstu su informativnog karaktera i mogu da variraju. Samo formiranje cene zavisi od mnoštva faktora.
Last edited:
