Pisalo se nedavno o Roameru i mehanizmima STP, koji pokreću njihovu mehaničku liniju poslednje 3 - 4 godine.
Može se naći u ovom linku na dotičnoj i sledećoj strani teme :
http://www.svetsatova.com/forum/f117/satovi-za-svakog-pomoć-pri-kupovini-6368-113.html
Inače današnji Roamer ili tačnije Roamer of Switzerland nema nikakvih zajedničikih tačaka sa nekadašnjim velikim imenom industrije. U vlasti je financijskog fonda Chung Num iz Hong Konga ali je dobra strana što se sastavljanje satova odvija u Švajcarskoj. Mehaničkom segmentu se vratio od 2003 godine ali ona je opskurna u ukupnom portofoliu brenda. Roamer of Switzerland je prisutan na tržištima Bliskog Istoka, Južne Azije, velikim delom u istočnoj Evropi (najveće tržište je Poljska, zatim Rusija), od država u regionu je prisutan u Grčkoj, Srbiji i Sloveniji. Na zapadnim tržištima je prisutan u manjoj meri u Belgiji, još manjoj u Finskoj i minimalno u Norveškoj. Na ostalim velikim tržištima se ne može naći.
Satovi su im vrlo solidni uzevši cenovni razred u koji spadaju - entry level. Kao i ostali satovi u tom razredu, napravljeni su baš toliko, da uspevaju da uhvate potrebne granice Swiss Made standarda, koje pokirvaju uglavnom nabavnim cenama mehanizma, dok veći deo ostalih delova nabavljaju izvan Švajcarske. Tražiti u tim satovima odnosno tom cenovnom razredu esenciju švajcarske tradicionane radinosti nema nikakvog smisla. Ona je prisutna u zaista minimalnom stepenu, jer su jedino tako uspeli da u najnižem razredu pariraju jeftinim japanskim konkurentima. Roamer, Candino, Atlantic, Tissot, Certina, Atlantic, Mido, Titoni su daleko od onoga što se naziva Fine Watchamking, koji je u sklopu Federacije Visoke Horologije (FHH) ali u njemu se ne mogu naći ni puno jača imena kao što su Rado, Maurice Lacroix, Fortis, Oris, pa čak i Longines i Tudor, da ne spominjem najveću bizarnost, koja se ogleda u odsustvu Grand Seika ili Credora u najprestižnijem razredu, ali to je za neku drugu priču (ipak Seiko je sam najviše pripomogao tome, jer je Grand Seiko odvojio od sebe tek 2017 godine odnosno godinu dana nakon postavljanja temelja za postavljanje sadašnjih FHH kriterijuma- ali to će sigurno biti popravljeno u narednim godinama).
Ipak, taj entry level u sebi nosi pouzdane i u osnovnom kriteriju generalnog značenja pojma kvalitet, primerene satove, koji će zadovoljiti ukus najšire sfere kupaca. Za nešto jače je ipak potrebno otvoriti vrata Top Grade i Hronometar stepena preciznosti mehaničkih kalibara ali to sa sobom donosi i više cene.
Kolege se navele vrlo dobar izbor satova. Možda bih ipak Tissot Powermatic sa plastičnim ankerom ostavio duboko na klupi za rezerve - fabrički podešen mehanizam, koji nema mogućnost dodatne regulacije. U 7 godina se pokazao kao solidan ali se ne može ignorisati priličan broj pojava, kada je iskakao iz utečene preciznosti, pa se ponovo sam vraćao, pa ponovo iskakao...Ipak klasična varijanta ovog mehanizma sa metalnim ankerom (25 Jewels) koja se može naći u svim Hamiltonima i takođe celokupnoj ponudi Mida, te tu i tamo u Tissotu i Certini je neuporedivo sigurniji izbor, jer je mehanizam koji odlično radi i održava se na klasičan način.
Koliko vidim, vaš izbor je pao na Seiko. Ako ste otvoreni za savete i pošto razumem, da želite ozbiljan sat (poklon od supruge), sat sa mehanizmom iz serije 4RXX je prilična lutrija. Mehanizam, koji se proizvodi u milionskim količinama u serijama od stotina hiljada primeraka, najčešće izvan Japana, kompletan rezultat robotike sa previše neuglednim preciznostnim specifikacijama (-45 do + 35 je za 21. vek previše). Navija ga klasična opruga, koja u današnjem časovničarstvu postaje sve ređa i lično ne verujem, da će je japanski proizvođači upotrebljavati još 10 godina i da će i oni preći na silicijum. Seiko će morati da odgovori Swiss entry razredu sa Spronom 510 inače će polako ostajati bez svog velikog aduta NH35/36, koji prodaje vanjskim kupcima. Jednako važi i za Miyotu.
Seiko je sasvim legitimna odluka ali bih vam savetovao, da počnete da razmatrate satove od 6R15 kalibra, koji je daleko stabilniji i dugoročno kvalitetniji od pomenute 4RXX serije. Uz sve to, politika Seika, da u Presage liniju, koju čine klasični i dress satovi ugrađuje i 4R3X kalibar, koji je bez ikakvog finiša u smislu dekoracije, osim ako "zlatnim" rotorom ne obmanjuju kupce i računaju na činjenicu, da određeni broj kupaca ne zna šta kupuje. Za razliku od mnogih na forumu, mislim da većina kupaca zna kakav sat(ove) kupuju ali koliko vidim, najveća većina njih ne razume, šta je kupila. I to je nešto što Seiko koristi čak i u Presage liniji. Ružno je videti sat sa lepo ugraviranom krunicom i sa transparentnim poklopcem, pod kojim je vidljiv neukusno finiširan 4R35. U njihovoj sportskoj liniji to nije nikakav problem jer je tu preterano ukrašavanje takođe neukusno (kao kada bi kravatu stavilu prilikom odlaska na plažu) ali u klasičnoj liniji neukrašen kalibar izgleda kao patike na svečanom odelu.
Da potkrepim ovo o čemu sam pisao. Evo, kako lepo i za svoj razred potpuo primerno izgleda minimalno i ukusno ukrašen kalibar 6R15, takođe iz Presage linije i kako izgleda kičasti 4R35 iz iste linije.
Ako vam je Seiko pri srcu, možda da pogledate i Orient odnosno njihovu liniju Oreint Star (Orient je u vlasništvu Seika i većina njihovih kalibara bazira na Seikovom nasleđu). Orient Star linija danas je ono zadnje što je nekada krasilo i ostalo od Seika - za malo novca dobiti puno sata.
