krstin
New member
Da li ste znali da su se na kontrolnim tablama automobila pre blještećih digitalnih satova nalazi pravi mehanički? Još od samih početaka razvoja auto-industrije, ljudi su počeli da dorađuju svoje automobile. I jedna od prvih prepravki bila je upravo ugradnja sata. Prvi satovi u automobilima bili su prerađeni džepni primerci.
U početku su satovi stavljani u kožne futrole i tako postavljani na kontrolnu tablu, volan, ili pregradu za odlaganje stvari. U periodu između 1920-1930-ih godina, većina ozbiljnih proizvođača automobila počela je da ugrađuje satove u svoje modele. U narednoj deceniji dolazi do razvoja električnih satova, ovaj trend se nastavlja tokom 1950-ih, kada su mehanički satovi u potpunosti napušteni.
Brojni evropski i američki proizvođači pravili su satove za automobile. Najpoznatiji među njima su Jaeger, Longines, Omega, Waltham, Chelsea. Rezerva snage kod skupljih modela iznosila je čak osam dana, dok je kod jeftinijih obično iznosila 36 časova.
Nevezano za cenu, ovi satovi morali su biti izuzetno izdžljivi i otporni na vibracije, i temperaturne promene. Najcenjiji bili su Jaeger hronometri, ugrađivani u Franklin, Bugatti i Duesenberg automobile.
Proizvođač satova Heuer je takođe vredan pomena. 1911. godine napravio je prvi hronograf za automobil, ali i upotrebu u avionima. Dve velike kazaljke pokazivale su vreme, kao na klasičnom satu. Podbrojčanik, sa setom malih kazaljki na poziciji „12h“, merio je vreme puta (do 12 časova). Vreme se podešavalo putem krunice, na kojoj se nalazio i taster za upravljanje hronografom.
U današnje vreme, postoji veliki broj saradnji između proizvođača automobila i satova. Uglavnom se radi o proizvodnji ručnih satova za određeni brend automobila, ali određene saradnje su otišle korak dalje. Treba spomenuti Mercedes-Benz, koji u određene luksuznije modele ugrađuje IWC sat. Tu je i Bentley, sa Breitling satovima u svojim modelima. Ipak, ne radi se o pravim mehaničkim satovima, ali se može reći da svojim izgledom vraćaju u prošlost.
Proizvođač satova Heuer je takođe vredan pomena. 1911. godine napravio je prvi hronograf za automobil, ali i upotrebu u avionima. Dve velike kazaljke pokazivale su vreme, kao na klasičnom satu. Podbrojčanik, sa setom malih kazaljki na poziciji „12h“, merio je vreme puta (do 12 časova). Vreme se podešavalo putem krunice, na kojoj se nalazio i taster za upravljanje hronografom.
U današnje vreme, postoji veliki broj saradnji između proizvođača automobila i satova. Uglavnom se radi o proizvodnji ručnih satova za određeni brend automobila, ali određene saradnje su otišle korak dalje. Treba spomenuti Mercedes-Benz, koji u određene luksuznije modele ugrađuje IWC sat. Tu je i Bentley, sa Breitling satovima u svojim modelima. Ipak, ne radi se o pravim mehaničkim satovima, ali se može reći da svojim izgledom vraćaju u prošlost.
