Šta je realna cena sata i koliko platiti polovan sat?

[Neša]

Više puta smo ovde diskutovali o cenama raznih satova, ali nikada nismo pokušali da definišemo najnezgodniju kategoriju, a to su polovni satovi. Kod novih je relativno lako. Budući da su cene obično fiksne, naprosto sami određujemo da li imamo i želimo da odvojimo određenu sumu za njih. Naravno, odluku možemo da donesemo ako pogledamo cene uporedivih satova i uzmemo u obzir ostale parametre, ali o tome ne bih sada jer su polovni mnogo nezgodniji.

Kada su u pitanju polovni satovi kojih dovoljno ima na tržištu, uglavnom nije teško analizirati ponudu i videti koji daje više za uloženi novac, naročito ako je opis dobar i ako su dostupne relevantne informacije o servisu, ako sat ide sa papirima i slično. Satovi koji su dostupni putem interneta su uglavnom nešto skuplji od onih koji se prodaju na pijacama i sličnim mestima, ali nam ovaj podatak ne znači mnogo ukoliko ne možemo da npr. iz Beograda zapucamo na pijacu u Užicu ili Vranju kako bismo kupili samo jedan sat.

Statistički podaci o cenama i prodaji polovnih satova kod nas ne postoje, niti će ikada biti dostupni, pa moramo da se oslanjamo na sopstveno pamćenje ili na savete drugih ljubitelja. Naravno, uvek se može pogledati i ponuda na stranim sajtovima, premda i tu postoji ograda da često ne znamo za koliko je sat zapravo prodat, bez obzira na cenu koja je navedena u oglasu.

Ponuda na internetu je takva da je velikim delom u pitanju prodaja iz druge ruke, a to podrazumeva da i trgovac nešto mora da zaradi. Cene mogu da nam odgovaraju ili ne odgovaraju, ali ako hoćemo da kupimo neki polovan sat, zavisimo od toga koliko prodavac želi da spusti cenu i koliko je otvoren za dogovor.

Hajde da probamo da nađemo i odgovor na glavno pitanje - da li platiti X evra za sat Y? Namerno nisam naveo ni cenu, niti konkretan model, jer ovo pitanje zahteva mnogo širu analizu.

 

[Милан Милановић]

Puno sam kao ekonomista o ovome mislio, u satove sam puno investirao, između ostalog u njih, zbog performansi ali i ljubavi skoro isključivo u vintage.

Gledajući upotrebnu vrednost, par kriterijuma preko kao držanje cene, dostupnost na tržištu, nosivost i nazovimo dodatna oprema sata stekao sam svoje mišljenje koje se neće mnogima svideti. Takođe treba gledati i paritete satova prema cenama automobila i prosečnim zaradama.

Ja mogu da kažem nakon mnogo godina i mnogo kupovina i tako će ostati:

- novi satovi Casio vrede koliko koštaju, vrede mikro brendovi poput Zelosa, Phoibosa, nekoliko Citizena i to je sve od novih satova što vredi koliko košta, sve ostalo je marketing, brend, šminka i šišanje ovaca na neku emociju, zaobići, bojkotovati maksimalno dok ne propadnu

- vintage satovi su postali takođe preskupi ali mnogo više njih vredi koliko koštaju, pre svega bih rekao da je tu moj favorit Seiko Jumbo 6138, 400e za puni chrono sat sa column wheel na metalnoj narukvici sa datumom, koji je dosta redak, ide uz sve kombinacije, tražen, ima mineralno debelo staklo i solidno je vodootporan, nije za ronjenje

- stare Omege su nakit iz constellation serije, vrede svaki evro i boljeg su kvaliteta od Rolexa koji je oko 4 do 6 puta skuplji, ako nećete Seiko koji je obrađen tako da od dva ne možete jedan da sastavite

- stari Longinesi, Certine tehnički izuzetni, koštaju 50 do 400 evra zavisno od modela, ima ih u vrhunskom stanju, svaki evro vrede

- vrede i drugi brendovi sa starim ETA kalibrima, nepoderivi mehanizmi koji su tada standardno išli u sve i svašta, a danas nam ih posle 60 godina predstavljaju kao čudo tehnike visoke horologije, mahom su po 50 do 150 evra

- to je otprilike sve od vintage što vredi koliko košta

- omege speedmaster ne vrede 2000 evra, rolexi daleko da vrede koliko koštaju, IWC ne vredi isto iako je vrhunska sprava, najobičniji dresići su 1000 evra, sve što je lepo je 5000 evra ili više, ruski satovi prilično loši, 3133 katastrofa mehanizam u svakom smislu, ja ne bih to preporučio uopšte za svaki dan kao jedini sat

Eto tako ukratko moje mišljenje, realno i bez ukrašavanja.

 

[eee]

I meni je ova tema zanimljiva, Nešo. Mislim da svako treba obratiti pažnju na više faktora koji su njemu bitni prilikom kupovine polovnog sata. Ponešto mi se vremenom iskristalisalo, navešću neke od njih ovde.

Da naglasim - nemam puno iskustva sa kupovinom polovnih satova ali ova pitanja obično vrtim u glavi

Polazim od toga da nisam preprodavac i da kupujem za svoju dušu. I u startu mi bude ok da na nekoj narednoj prodaji, ako je bude, i izgubim nešto. Što je, u mom slučaju, iz iskustva, veoma bitno jer ako bih razmišljao o ceni prilikom naredne prodaje ne bih kupio ono što me privlači

Zatim kakvi satovi me zanimaju - pilot, diver, elegantan...
Kvarc, mehanički?
Vintage ili ne?
Da li mi je bitan mehanizam ili ne?
Da li je očuvan ili ne?
Da li je model i dalje u prodaji? Ako jeste, koliko lako se do njega može doći?
Da li je to neka limitirina verzija? Ako jeste da li meni to nešto znači?
Da li ima neka priča iza sata koja mi je zanimljiva (tipa - Omega i sletanje na mesec, iwc i mali princ,...)

Ima toga još u mojoj glavi ali ova pitanja obično vrtim prva i brzo mi se iskristališe da li bih platio cenu koju prodavac traži.

 

[yele]

pa sa moje tacke gledista kupiti polovan sat u mint stanju , koji je jos u garanciji koji bude nekad i 30 i vise posto jeftniji od novog je sasvim ok. Prilika da se za manje para dodje do nekog zeljenog modela.

 

[BobanMax]

Mislim da se kupovina polovnog sata ne razlikuje bitno od kupovine bilo kog drugog polovnog predmeta.

Osnovni i prvi parametar za određivanje cene polovnog predmeta je - cena novog predmeta. Najčešće je cena polovnog predmeta niža. (Odstupanje od ovog pravila je moguće samo kada je potražnja veća od ponude, liste čekanja dugačke, serija u kojoj se predmet izrađuje ograničena i slično. Dobar primer su retki automobili ili trenutna situacija sa Rolex-om recimo.)

Da bi se odredilo koji stepen odstupanja u ceni postoji između novog i polovnog predmeta potrebno je sagledati:
Stanje polovnog predmeta, ukoliko je predmet u podjednako dobrom stanju kao nov odstupanje neće biti veliko i obruto.

Starost polovnog predmeta, ponekad godine mogu negativno da utiču jer se predmet "troši" i vremenom, kod mehaničkih satova bi recimo uticaj održavanja mehanizma kroz vreme mogao biti značajan na cenu polovnog sata.

Rang cene novog predmeta (kada je nov predmet 100EUR, 20% niža cena za polovan predmet najčešće neće biti dovoljna da kupci ne kupe "novu stvar", ali kada je nov predmet 5000EUR, 20% ipak ostavlja prostor za razmišljanje).

Upotrebna vrednost predmeta - ponekad predmet tokom eksploatacije donosi više nego što košta, pa je opravdano platiti nešto višu cenu. Ovo možda nije lako direktno primeniti na satove, ali indirektno - postoji kao kriterijum.

Mogućnost servisiranja polovnog predmeta - ukoliko se predmet komplikovano, skupo ili teško održava u stanju rada, njegova cena pada. Nekada ovaj kriterijum nije presudan, kada su u pitanju premium predmeti podrazumeva se da je održavanje skupo, ali ako se sagledava racionalno kroz održavanje satova, dovoljno je da narukvica nije univerzalna ili da je mehanizam specifičan i da mali broj časovničara to radi, to će odbiti jedan deo kupaca a to direktno vodi ka nižoj ceni.

Potreba za polovnim predmetom - ponekad je ponuda dobra, ali vam u tom trenutku jednostavno ne treba jer imate sličan (ili bolji) predmet koji zadovoljava istu funkciju. Ovaj kriterijum može cenu pogurati na dole, ili, s druge strane, na gore jer ponekad taj predmet baš popunjava neku prazninu (čitaj rupu u kolekciji) pa se samim tim i spremnost za kupovinu podiže na viši nivo.

Spremnost na kupovinu - ponuda može biti bilo kakva ako kupac nije, iz bilo kog razloga, u situaciji da kupi, do kupovine neće doći.

Subjektivni osećaj kupca prema predmetu - ovo je onaj osećaj poznat svima, bilo da se radi o polovnom predmetu ili novom, ako te nešto iznutra ne tera na kupovinu, ako ne klikneš sa satom, ili ako ti se sat ne sviđa - nebitno je kakva je ponuda.

Ovo je neka lista koja mi onako, na prvu, pada na pamet. Odnosi se na kupovinu za lične potrebe, ne za preprodaju ili kalkulisanje sa cenom sata, tu još neki dodatni kriterijumi dolaze u obzir.

 

[Vladan-Stevanovic]

Mislim da se kupovina polovnog sata ne razlikuje bitno od kupovine bilo kog drugog polovnog predmeta.

Osnovni i prvi parametar za određivanje cene polovnog predmeta je - cena novog predmeta. Najčešće je cena polovnog predmeta niža. (Odstupanje od ovog pravila je moguće samo kada je potražnja veća od ponude, liste čekanja dugačke, serija u kojoj se predmet izrađuje ograničena i slično. Dobar primer su retki automobili ili trenutna situacija sa Rolex-om recimo.)

Da bi se odredilo koji stepen odstupanja u ceni postoji između novog i polovnog predmeta potrebno je sagledati:
Stanje polovnog predmeta, ukoliko je predmet u podjednako dobrom stanju kao nov odstupanje neće biti veliko i obruto.

Starost polovnog predmeta, ponekad godine mogu negativno da utiču jer se predmet "troši" i vremenom, kod mehaničkih satova bi recimo uticaj održavanja mehanizma kroz vreme mogao biti značajan na cenu polovnog sata.

Rang cene novog predmeta (kada je nov predmet 100EUR, 20% niža cena za polovan predmet najčešće neće biti dovoljna da kupci ne kupe "novu stvar", ali kada je nov predmet 5000EUR, 20% ipak ostavlja prostor za razmišljanje).

Upotrebna vrednost predmeta - ponekad predmet tokom eksploatacije donosi više nego što košta, pa je opravdano platiti nešto višu cenu. Ovo možda nije lako direktno primeniti na satove, ali indirektno - postoji kao kriterijum.

Mogućnost servisiranja polovnog predmeta - ukoliko se predmet komplikovano, skupo ili teško održava u stanju rada, njegova cena pada. Nekada ovaj kriterijum nije presudan, kada su u pitanju premium predmeti podrazumeva se da je održavanje skupo, ali ako se sagledava racionalno kroz održavanje satova, dovoljno je da narukvica nije univerzalna ili da je mehanizam specifičan i da mali broj časovničara to radi, to će odbiti jedan deo kupaca a to direktno vodi ka nižoj ceni.

Potreba za polovnim predmetom - ponekad je ponuda dobra, ali vam u tom trenutku jednostavno ne treba jer imate sličan (ili bolji) predmet koji zadovoljava istu funkciju. Ovaj kriterijum može cenu pogurati na dole, ili, s druge strane, na gore jer ponekad taj predmet baš popunjava neku prazninu (čitaj rupu u kolekciji) pa se samim tim i spremnost za kupovinu podiže na viši nivo.

Spremnost na kupovinu - ponuda može biti bilo kakva ako kupac nije, iz bilo kog razloga, u situaciji da kupi, do kupovine neće doći.

Subjektivni osećaj kupca prema predmetu - ovo je onaj osećaj poznat svima, bilo da se radi o polovnom predmetu ili novom, ako te nešto iznutra ne tera na kupovinu, ako ne klikneš sa satom, ili ako ti se sat ne sviđa - nebitno je kakva je ponuda.

Ovo je neka lista koja mi onako, na prvu, pada na pamet. Odnosi se na kupovinu za lične potrebe, ne za preprodaju ili kalkulisanje sa cenom sata, tu još neki dodatni kriterijumi dolaze u obzir.

Super si to opisao, svaka čast.

Ja bih samo dodao još jedan aspekt a to je cena novog sata od ne oficijelnog prodavca.
Na primer ako je preporucena maloprodajna cena sata 10,000 EUR a na sekundarnom tržištu prodavac prodaje apsolutno nov sat sa kutijom i papirima za 8,000 EUR, onda je to početna cena od koje se mora odbiti odgovarajući iznos za kreiranje cene polovnog sata.

To je obrnuta situacija od one koja je pomenuta za Rolex. Dok je njihova cena za tražene modele veća od preporučene maloprodajne, za mnoge druge ne tako popularne brendove ta cena je niza od maloprodajne često i do 30%.

 

[BobanMax]

Super si to opisao, svaka čast.

Ja bih samo dodao još jedan aspekt a to je cena novog sata od ne oficijelnog prodavca.
Na primer ako je preporucena maloprodajna cena sata 10,000 EUR a na sekundarnom tržištu prodavac prodaje apsolutno nov sat sa kutijom i papirima za 8,000 EUR, onda je to početna cena od koje se mora odbiti odgovarajući iznos za kreiranje cene polovnog sata.

To je obrnuta situacija od one koja je pomenuta za Rolex. Dok je njihova cena za tražene modele veća od preporučene maloprodajne, za mnoge druge ne tako popularne brendove ta cena je niza od maloprodajne često i do 30%.

Hvala .

Slažem se, to bi onda bilo ovako:
Cena novog sata je najniža cena po kojoj se može nabaviti potpuno nov sat, sa svom pripadajućom dokumentacijom, zvaničnim ili nezvaničnim putem, bilo da je ona niža ili viša od zvanične. Na ovaj način smo definisali i "Rolex pojavu", to što je sat 10800EUR u Rolex butiku pada u vodu ako se uzme u obzir čekanje od 3 godine, tako da je najniža cena po kojoj se sat može nabaviti u ovom momentu (sad i odmah) tržišna cena.