Bezbi,
Nije, da ne vredi. 220 € za sat za Zenith 2320 je vrlo privlačna cena. Ne bi se čudio, kada bi neko sat sa ovim kalibrom kupio i po duploj ceni. Samo sam ukazao na razliku između "običnog" Zenith kalibra, kakav je 2320 i ikone horologije - kalibar 135.
Vintage sat sa puno izmenjenih delova, pa čak i od strane proizvođača, ne može nikada postignuti cenu originalnog modela, gde je pravljen samo osnovni servis, pa makar on bio i u nešto slabijem stanju radne snage. Osećaj originalnosti u segmentu visoke horologije ima jednaku težinu kao i sam kvalitet proizvoda.
A sada na tvoje pitanje:
Haifisch23, vredi li uzeti nesto ovako, ima li vrednost? bidfun-db Archive: Watch Movements: Wostok 2809
Ovo ima ogromnu horološku vrednost i na žalost, punu manju tržišnu vrednost, što sa druge strane predstavlja srećnu okolnost za eventualnog kupca.
Još veću težinu bi imao Vostok 2802, koga nema čaki ni na listi Ranffita, jer je toliko redak i postoji samo u prototip verziji.
Ali, da bi se razumela vrednost napomenutih Vostok kalibara, potrebno je prvo napomenuti božanstvo - Zenith 135. Moraću unapred, da se izvinim zbog nekih žargonskih izraza za koje ne poznajem pravi izraz u srpskom jeziku ali se nadam, da ćeš razumeti, šta sam mislio.
Ephrem Jobin, Zentihov časovničar, stvaraoc kalibra 135, je 1948 u horologiju doneo revolucionarno rešenje. Konvencialnu strukturu mehanizma odnosno centralni točak je iz samog centra postavio na stranski (periferni deo) kalibra. Tim potezom je stvorio ogroman prostor, gde je postavio izuzetno veliku nemirnicu i feder bubnja. Nešto je kod toga morao da žrtvuje a to je bio indirektan pogon minutne kazaljke. Svejedno, to je bila koještarija u usporedbi sa dobitkom na prostoru u kojem velika nemirnica i bubanj postižu najveću moguću maksimalnu preciznost mehaničkog sata. Tako je nastalo remek delo, koje je u 13 godina proizvodnje Zenithu donelo 235 raznih nagrada i postavilo rekorde preciznosti u opservatoriju u Neuchatelu, koji su i danas nedostižni.
Naravno, sve ovo su pomno pratili i časovničari sa druge strane čelične (gvozdene) zavese i tako dolazimo do dva najtačnija mehanizma sovjetske horologije. To su Vostok 2809 i Vostok 2802. Već sama činjenica, da ova dva kalibra nisu nastala u Moskvi nego u Čistopolju predstavlja jednu od iznimki tadašnjih zbivanja u SSSR.
Prvo je nastao Vostok 2802. Pošto je poznato, da sovjetski časovničari nisu raspolagali sa financijama, koje su bile u opticaju u Švajcarskoj, oni su jednostavno prekopirali Zenith 135 i tako je nastao prvi sovjetski hronometar kalibar - 2802. Proizvodnja je trajala samo godinu dana i proizveden je bio vrlo mali broj ovog kalibra, pa se zato danas tretira sa statusom prototipa. Najverovatniji razlog obustave proizvodnje je bio strah od eventualne tužbe i sudskog progonjenja od strane Švajcarske Horološke Federacije. Danas je satove ili primerke ovog mehanizma praktički nemoguće naći a i ako neko dobije dostup do njega, to će ga koštati skoro 5 hiljada EUR, što je za sovjetske satove ogroman iznos.
Godinu nakon toga (1957) na svetlo dana izlazi legendarni Vostok 2809 kalibar. Radi se o verziji 2802 ili bolje rečeno Zentih 135 sa nešto drugačijom estetskom strukturom i onim najbitnijem: sovjetski časovničari su na 2809 pronašli rešenje na taj način, da su ugradili direktni pogon minutne kazaljke bez ikakvih strukturnih promena u samoj konstrukciji mehanizma. Osim toga, 2809 donosi i antishock zaštitu nemirnice, koju 2802 nije sadržavao. Time je strah od mogućeg krivičnog progona bio totalno poništen i 2809 je pokretao modele Vostok Precision sa statusom hronometra, Volna i Almaz (najjeftinija verzija, bez mikroregulacije). Da slike bude potpuno uokvirena dolazi iz podatka, da je i proizvodnja Vostoka 2809 trajala jednako kao i Zentih 135 - 13 godina (1957-1970).
Ne znam tačano i nisam pratio u poslednjim godinama, kakve su cene satova sa ovim kalibrom ali su verovatno pet do osam puta niže od onih sa Zenith 135. Naravno, ne smemo zaboraviti na činjenicu, da je Vostok 2809 na kraju ipak samo jedna izuzetno srećna kopija švajcarskog pronalaska.
Odgovor na drugo pitanje je veoma složen. Unitas 6497 i 6498 su još uvek prisutni u horologiji i mnogi moderni kalibri baziraju na ovim dvema. Zašto niko više ne kopira Zenith 135 i ostale legende? Moderna horlogija se kreće u novom smeru. Sada se već može reći, da je standardna frekvencija modernih mehanizama 28.800 b/h umesto nekadašnje 18.000 b/h. Trenutno je izuzetno prisutan trend povećavanja rezerve snage u okviru standardnih mehanizama, kod kojih već pričamo o 60 do 80 časova rada. Evo čak i legendarni ETA 2824-2 i njeni derivati (2836-2, 2834-2) sa 38 do 42 sati, dobivaju arhaični prizvuk. Svedoci smo konstantne evolucije u razvoju materijala, koji sačinjavaju mehanizme, koje čine smese hemijskih elemanata, koji su pre 6 decenija bili naučna fantastika.
Šta je na kraju bolje? Teško je reći. Legende iz pogona Bregueta, JLC, Galleta, Martela, Universala, Zenitha, Pateka i sličnih će uvek ostati u srcima ljubitelja horlogije ali ne može se zanemirati ni moderan Danielsov Co-Axial pronalazak, 17 grama teško odnosno lako, remek delo Richard Mille-a ili ono što je u stanju sa komplikacijama napraviti Christiaan Van Der Klaauw. Njemu bi čak i Isaac Newton i Nikolaj Kopernik iskazali poštovanje.
Na kraju originalnost je ono što danas donosi ono nešto više. To je osobina i vrednost, koja je u našem regionu još uvek prilično i nepravedno zapostavljena.
